Волф Албах-Рети
Волф Албах-Рети | |
---|---|
Име по рођењу | Волфганг Хелмут Алберт Албах |
Датум рођења | 28. мај 1906. |
Место рођења | Беч, Аустроугарска |
Датум смрти | 21. фебруар 1967.60 год.) ( |
Место смрти | Беч, Аустрија |
Почивалиште | Средишње бечко гробље |
Образовање | Универзитет у Бечу |
Супружник | Магда Шнајдер (в. 1937 — р. 1945) Труде Марлен (в. 1947) |
Деца | Роми Шнајдер |
Родитељи | Карл Валтер Албах Роза Албах-Рети |
Волф Албах-Рети, рођен као Волфганг Хелмут Алберт Албах (нем. Wolfgang Helmuth Albert Albach; Беч, 28. мај 1906 — Беч, 21. фебруар 1967) био је аустријски глумац. Био је отац Роми Шнајдер коју је родила немачка глумица Магда Шнајдер.
Каријера
[уреди | уреди извор]Рођен као Волфганг Хелмут Алберт Албах у Бечу од глумице Розе Албах-Рети и аустроугарског официра Карла Албаха. Волф Албах-Рети се школовао на Универзитету за музику и сценске уметности у Бечу, а са двадесет година одиграо је прву улогу у бечком Бургтеатру.
Био је младић када се први пут појавио у улози у једном немом филму (1927. године). 1933. Албах-Рети је постао симпатизер и патрон СС [1], а 1940. се придружио Нацистичкој партији.[2]
Током Трећег рајха снимао је љубавне филмове и мјузикле. Године 1936. оженио се Магдом Шнајдер и привремено преузео немачко држављанство. Године 1944. додат је на листи богу милих (нем. Gottbegnadeten), тј. особа које је Гебелс сматрао кључним за нацистичку културу, па је тиме ослобођен обавезе служења војног рока.[3]
После Другог светског рата могао је да нађе само споредне улоге у филмовима, па се тако вратио у Бургтеатар где је играо, између осталих, у комадима Анатол Артура Шницлера. У то време био је у другом браку са глумицом Труде Марлен. Умро је у Бечу 1967. године и сахрањен је у Средишњем бечком гробљу.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Oliver Rathkolb: Führertreu und gottbegnadet: Künstlereliten im Dritten Reich. Österreichischer Bundesverlag, Wien, 1991, ISBN 3-215-07490-7, pp. 235–236 (* footnote 674, p. 285, source: AdR, Bundesministerium für Unterricht, Kunst und Kultur. Karton 12. Sammelakten 1946. ZI. 12 B.K./46).
- Ernst Klee: Das Kulturlexikon zum Dritten Reich: Wer war was vor und nach 1945. S. Fischer, Frankfurt am Main, 2007, ISBN 3-10-039326-0, p. 12.
Изабрана филмографија
[уреди | уреди извор]- 1927: Груба кошуља (нем. Das grobe Hemd)
- 1928: Бечка музичарка (нем. Ein Wiener Musikantenmädel)
- 1928: Чудновато огледало (енгл. The Mysterious Mirror)
- 1928: Љубав у мају (енгл. Love in May)
- 1929: Лопов у спаваћим колима (нем. Der Dieb im Schlafcoupée)
- 1930: Ујак са Суматре (енгл. The Uncle from Sumatra)
- 1930: Генерал Бабка (нем. General Babka)
- 1930: Мрља на части (нем. Der Fleck auf der Ehr)
- 1931: Магични бечки звуци (нем. Wiener Zauberklänge)
- 1932: Два срца куцају ко једно (енгл. Two Hearts Beat as One)
- 1932: Девојке за удају (енгл. Girls to Marry)
- 1932: Лепа авантура (енгл. The Beautiful Adventure)
- 1932: Црни Хусар (енгл. The Black Hussar)
- 1933: Равнице у сјају (енгл. And the Plains Are Gleaming)
- 1933: Дете, радујем се твом доласку (нем. Kind, ich freu' mich auf dein Kommen)
- 1933: Љубав треба разумети (енгл. Love Must Be Understood)
- 1934: Једна велика дама (енгл. Just Once a Great Lady)
- 1934: Пролећна парада (енгл. Spring Parade)
- 1934: Приче из бечких шума (енгл. Tales from the Vienna Woods)
- 1935: Мачка у џаку (нем. Die Katz' im Sack)
- 1935: Сан зимске ноћи (енгл. Winter Night's Dream)
- 1935: Велико чишћење (нем. Großreinemachen)
- 1935: Продавац птица (енгл. The Bird Seller)
- 1935: Силвија и њен шофер (нем. Sylvia und ihr Chauffeur)
- 1936: Рандеву у Бечу (енгл. Rendezvous in Wien)
- 1936: Вила лутка (нем. Die Puppenfee)
- 1936: Тајна једне старе куће (нем. Geheimnis eines alten Hauses)
- 1937: Толико бих волео да будем насамо са милионером (нем. Millionäre/Ich möcht' so gern mit Dir allein sein)
- 1937: Најсрећнији брак на свету (нем. Die glücklichste Ehe der Welt)
- 1937: Љубимица морнара (енгл. Darling of the Sailors)
- 1938: Пролећни ваздух (нем. Frühlingsluft)
- 1938: Пајац (нем. Der Hampelmann)
- 1939: Хотел Захер (нем. Hotel Sacher)
- 1939: Љубав строго забрањена (нем. Liebe streng verboten)
- 1939: Домовина (нем. Heimatland)
- 1939: Мајчина љубав (енгл. A Mother's Love)
- 1939: Срећа живи у суседству (нем. Das Glück wohnt nebenan)
- 1940: Вероника, како си могла (нем. Wie konntest Du, Veronika)
- 1940: Фалстаф у Бечу (енгл. Falstaff in Vienna)
- 1940: Седам несрећних година (енгл. Seven Years Hard Luck)
- 1941: Тако ми се свиђаш (нем. So gefällst Du mir)
- 1941: Плес са царем (нем. Tanz mit dem Kaiser)
- 1942: Тајновита грофица (нем. Die heimliche Gräfin)
- 1942: Седам срећних година (енгл. Seven Years of Good Luck/Seven Years of Happiness)
- 1943: Двоје срећних (енгл. Two Happy People)
- 1943: Маска у плавом (енгл. Mask in Blue)
- 1943: Авантура у Хотелу Гранд (нем. Abenteuer im Grand Hotel)
- 1943: Бели сан (енгл. The White Dream)
- 1943: Познанство са путовања (нем. Reisebekanntschaft)
- 1943: Све из љубави (нем. Alles aus Liebe)
- 1944: Романтични медени месец (нем. Romantische Brautfahrt)
- 1944: Пасја времена (нем. Hundstage)
- 1945: Човек попут Максимилијана (енгл. A Man Like Maximilian)
- 1945: Ко лопов у сред ноћи (нем. Wie ein Dieb in der Nacht)
- 1948: Сви лажу (нем. Alles Lüge)
- 1949: Шармантни преварант (нем. Ein bezaubernder Schwindler)
- 1949: Опасни гости (енгл. Dangerous Guests)
- 1950: Ноћ у великом граду (нем. Grossstadtnacht)
- 1950: Двоје у једном оделу (енгл. Two in One Suit)
- 1950: Човек у потрази за собом (енгл. The Man in Search of Himself)
- 1951: Чардаш од срца (нем. Czardas der Herzen)
- 1951: Тешко ономе ко воли! (нем. Weh dem, der liebt!)
- 1951: Невиност у хиљаду невоља / Девојка од конфекције (нем. Unschuld in tausend Nöten/Das Mädel aus der Konfektion)
- 1951: Изгубљени Беч (нем. Verklungenes Wien)
- 1951: Двоје у једном ауту (нем. Zwei in einem Auto)
- 1952: Човек у кади (нем. Der Mann in der Wanne)
- 1952: У потрази за идеалном женом (енгл. Ideal Woman Sought)
- 1952: Вођа рудара (енгл. The Mine Foreman)
- 1953: Продавац птица (нем. The Bird Seller)
- 1954: Величанствена Лола (енгл. The Great Lola)
- 1954: Најслађе воће (енгл. The Sweetest Fruits)
- 1954: Школа за брак (енгл. School for Marriage)
- 1954: Седам хаљина Катрин (енгл. The Seven Dresses of Katrin)
- 1955: Ћерка му се зове Питер (енгл. His Daughter is Called Peter)
- 1955: Твоји спасиоци (енгл. Your Life Guards)
- 1956: Једно срце и једна душа /…а ко мене љуби? (нем. Ein Herz und eine Seele/…und wer küsst mich?)
- 1956: Глас чежње (нем. Die Stimme der Sehnsucht)
- 1956: Веридба на језеру Волфганг (нем. Verlobung am Wolfgangsee)
- 1956: Царски и краљевски фелдмаршал (енгл. Imperial and Royal Field Marshal)
- 1957: Тамо у Вахау (нем. Dort in der Wachau)
- 1957: Муње око Марије (нем. Wetterleuchten um Maria)
- 1957: Цар и вешарица (нем. Der Kaiser und das Wäschermädel)
- 1958: Девојке у опасности (енгл. Endangered Girls)
- 1958: Човек је само двапут млад (нем. Man ist nur zweimal jung)
- 1958: Стално ти бициклисти (нем. Immer die Radfahrer)
- 1958: Моје срце је пуно музике (нем. Mein ganzes Herz ist voll Musik)
- 1959: Задња љубав господина Јозефа (нем. Herrn Josefs letzte Liebe)
- 1959: Петер, циркуско дете / На свим друмовима (нем. Peter, das Zirkuskind/Auf allen Strassen)
- 1959: Девојке за Мамбо бар (енгл. Girls for the Mambo-Bar)
- 1959: Ловачка журка (енгл. Hunting Party)
- 1960: Жене у ђавољим рукама (нем. Frauen in Teufels Hand)
- 1960: Високе јеле (нем. Hohe Tannen)
- 1961: Градитељ оргуља Сент Мариен (нем. Der Orgelbauer von St. Marien)
- 1961: Возачи у покрету/На улицама града (нем. Autofahrer unterwegs/Auf den Strassen einer Stadt)
- 1962: Писмо је нестало (енгл. The Post Has Gone)
- 1962: Шумарева ћерка (енгл. The Forester's Daughter)
- 1963: Горски ветар (нем. Bergwind)
- 1964: Велики слободни састав (нем. Die große Kür)
- 1964: Кардинал (енгл. The Cardinal)
- 1964: Деца (ТВ филм) - (нем. Die Kinder)
- 1964: Девојка из Бемервалда (нем. Das Mädel aus dem Böhmerwald)
- 1965: Постељина из Ирске (ТВ филм) - (нем. Leinen aus Irland)
- 1966: Плесачица Фани Елслер (ТВ филм) - (нем. Die Tänzerin Fanny Elssler) (последња улога)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ "Legenden. Diva mit Nazi-Trauma?" in: Der Spiegel, 15 September 2008
- ^ Oliver Rathkolb: Führertreu und gottbegnadet: Künstlereliten im Dritten Reich. Österreichischer Bundesverlag, Wien 1991, ISBN 3-215-07490-7, pp. 235/236
- ^ Klee, Ernst (2009). Das Kulturlexikon zum Dritten Reich: Wer war was vor und nach 1945 (на језику: немачки). Frankfurt am Maine: Fischer Taschenbuch Verlag. ISBN 978-3596171538.